Hobi
Razglednice
Svaki prirodan hobi koristan je po psihu čoveka. Kada radimo ono što volimo, to nas čini srećnim, relaksira, opušta naše živce … Hobi deluje kao «antistres program», ali nije lako pronaći slobodnog vremena i novca za njega.
Nemaju svi ljudi hobi. Ograničene osobe svoje slobodno vreme provode «blejući» između četiri zida ili u nekoj kafani, gledajući TV koji ih još više zaglupljuje i ograničava njihove vidike. Višak slobodnog vremena koji se ne koristi konstruktivno, koristiće se destruktivno, pa je i to jedan od razloga zbog čega je dobro da upoznamo sebe i pronađemo zanimaciju kojoj smo skloni i koja može da nas ispunjava. A, uz malo truda i dobre volje, to svako može.
Jedan od najlepših, najplemenitijih, najkulturnijih i najrasprostranjenijih hobija svakako je – skupljanje razglednica. Ono je posebno bilo popularno u vreme kada nisu postojala savremena sredstva komunikacije, kada su informacije putovale dugo i kada se živelo mnogo sporije nego danas.
Razglednica ima raznih. Sa motivima prirode, sa kucama, macama, novogodišnje, uskršnje, patriotske, sa automobilima, brodovima, likovima čuvenih sportista, filmskih zvezda… Izbor je gotovo neograničen. Ipak, čini se da su najrasprostranjenije razglednice i dopisne karte sa urbanim (gradskim) motivima. Njih obično šaljemo rođacima, prijateljima, osobama koje su nam drage i značajne, kao lep znak pažnje i pozdrav iz nekog grada u kojem smo boravili i neke zemlje koju smo posetili.
Razglednice s urbanim motivima govore mnogo. Kao prvo, one su neka vrsta prezen-tacije određenog grada, određene regije, države. Posmatrajući i «studirajući» slike sa razglednica, u mogućnosti smo da upoznamo zemlje i gradove kao da smo u njima bili. Poznajem ljude koji su na taj jednostavan i naivan način upoznali Beč, Pariz i Prag, mada tamo nikada nisu putovali, a to «virtuelno putovanje» upotpunili su čitanjem informacija o gradovima iz knjiga, proučavanjem planova grada, slušanjem priča ljudi koju su bili na licu mesta. Sve to zajedno stvorilo je «miks» različitih utisaka koji kreiraju doživljaj i percepciju.
Razglednice nam «pripovedaju» priče o vremenima koja su iza nas i više se neće ponoviti. Sa dozom nostalgije, možemo gledati konje koji su vukli fijakere, maštati o viteštvu, častoljublju, poštovanju, o svim onim ljudskim vrlinama koje je potisnuo takozvani globalizam.
Urbani motivi na razglednicama kroz istoriju su bili štampani u različitim tehnikama. Što se grafike tiče, imali smo period «fotohrom» dopisnih karata, zatim litografije, crno – bele, retuširane (kolorisane) … Posle Drugog svetskog rata, dobijamo klasične slike u boji snimljene foto-aparatom, i tako … sve do današnjih dana. Interesantno je da smo nekada imali daleko veći izbor različitih motiva na razglednicama negoli danas, a isto tako i da su sami motivi bili prikazani sa većim ukusom, uz više pažnje u odabiru detalja i da se više težilo estetskom doživljaju. Umesto da razglednice postanu lepše, one su ružnije, uprkos svim čudima savremene kompjuterske tehnologije. Razlog ovoj pojavi leži u činjenici da se danas živi daleko brže, da se nema vremena za detalje, nego se proizvodi «štancuju» tako da budu što jednostavniji, što jeftiniji, a u ogromnim količinama, a kvalitet proizvoda, u ovom slučaju razglednica, u drugom je planu.
Sami motivi na razglednicama nekada su bili prikazivani u najlepšem mogućem svetlu, iz najatraktivnijeg ugla, a dešavalo se i da slike deluju gotovo nestvarno. Slično kao što danas, uz pomoć «foto-šopa» gledamo nerealno lepe fotose slavnih manekenki, glumica, foto-modela, nekada su ljudi uživali u slatkoj iluziji koju je stvarala igra svetlosti, majstorski retuširano delo. I, naravno, mada sada znamo da je u pitanju iluzija, to nam nikako ne kvari estetski vizuelno – misaoni doživljaj u posmatranju razglednica starih 50, 70, pa i stotinu godina.
Voajerska crta koja postoji u svakom od nas može biti iskazana kroz čitanje poruka i tekstova napisanih na naličju razglednica. To je takođe svedočanstvo o jednom vremenu, a ne treba zanemariti ni vrednost poštanskih markica, čija je nekadašnja lepota danas teško ostvarljiva. Posebno se možemo diviti učtivim rečima i rukopisu pismenih i kulturnih ljudi koji su živeli u nekadašnjim vremenima i, poredeći ih sa onim što čitamo danas, prosto nam dođe da se zapitamo kuda to ide pismenost zombija kompjuterskog doba.
Gledamo sa aspekta kolekcionara, vrednost jedne razglednice zavisi pre svega od toga koliko je ona stara. Najskuplje su one najstarije, dobro očuvane, sa poštanskom markom, izrađene u malom tiražu. Vrednost pojedinih razglednica na Internetu može dostići zaista impozantne novčane sume, a onaj ko poseduje atraktivnu robu, savlada sva pravila ovakvog načina trgovine i dobro upozna materiju sasvim pristojno može da živi od prodaje razglednica.
Posmatrana iz fenomenološkog ugla, kao jedan od simbola vizuelno kreativnog načina izražavanja pojedinaca, razglednica je nekada bila više od obične slike, više od ukrasa. Imala je značajnu ulogu kao poruka, kao sredstvo komunikacije koje je na neki način zbližavalo ljude koji su udaljeni jedno od drugog, sa jakom emocionalnom poentom. Lepi motivi na njima, u vreme začetaka onog što bi danas nazvali turizmom, bili su dostupni samo jako bogatim ljudima, što bi još više potenciralo atrakcije dalekih zemalja i gradova sveta. Uprkos konkurenciji različitih medija i sredstava masovne komunikacije, razglednica je preživela, što ogromnu armiju poštovalaca ove, slobodno možemo reći posebne grane umetnosti može samo da raduje.
Kod nas jedna prosečna predratna razglednica može da se nabavi po ceni od pola evra, a u svetu je deset puta toliko.