Ličnosti
INTERVJU: GOSPODIN FRANC BUT, AMBASADOR REPUBLIKE SLOVENIJE U SRBIJI
Slovenija je promoter srpske evropske perspektive
Njegova Ekselencija, gospodin Franc But, ambasador Republike Slovenije u Srbiji dao je intervju za «Internet Magazin». Gospodin But govorio je o perspektivi i razvoju odnosa između Slovenije i Srbije, kao i svojim utiscima o našoj zemlji. Razgovor je vođen 9. decembra 2010. godine u ambasadi Republike Slovenije u Beogradu.
* Vaša Ekselencijo, kako biste ocenili kvalitet bilateralnih odnosa između Republike Slovenije i Republike Srbije u aktuelnom trenutku ?
-Generalno, kao odličan, posebno na području ekonomske saradnje, gde je Slovenija u Srbiji veoma prisutna. Veoma smo zadovoljni rezultatima ekonomske saradnje u ovoj godini. Prema podacima sa kojima raspolažemo, posle pada u prošloj godini obim ekonomske i privredne saradnje ove godine povećao se za oko 12 do 15 posto u odnosu na 2009, a to je veoma pozitivno. Što se tiče balansa međusobne ekonomske saradnje, primećuje se da i Srbija polako počinje da više izvozi u Sloveniju. Kada je reč o investicijama, Slovenija je u Srbiji jako prisutna, o čemu govore brojke. U Srbiji je prisutno 1400 preduzeća iz Slovenije, uz milijardu i 600 miliona investiranih eura. Čak i u ovoj kriznoj godini pokrenuto je nekoliko novih investicija.
Što se tiče političke saradnje, mislim da je ona veoma dobra. Slovenija je glavni promoter srpske evropske perspektive odnosno članstva Srbije u Evropskoj Uniji. U svakom slučaju, mislim da smo se više nego zalagali za viznu liberalizaciju koja je ostvarena pre godinu dana. Od 1. novembra ove godine na snazi je socijalni sporazum za koji verujemo da je pozitivna afirmacija za oko 10.000 ljudi koji će dobijati penzije iz Slovenije, delimično, u većem delu ili čak i u celini. Postoje neka otvorena pitanja čijom brzinom rešavanja smo malo zadovoljni i želimo da Srbija pokaže malo više kooperativnosti. To su pitanja vezana za sukcesiju, bilo da pričamo o preduzećima ili o ambasadama, rezidencijama. Mi očekujemo da će se sve ono što je već dogovoreno ipak na kraju i realizirati.
* Dotakli ste i pitanje evropskih integracija, u čemu Slovenija pomaže Srbiji. Znamo da je saradnja na ekonomskom planu osnažila, a pored ostalog takođe je prisutna i saradnja na kulturnom planu, zatim na zaštiti životne okoline …Tu je i humanitarna saradnja, jer grad Maribor, pobratim grada Kraljeva, uputio je finansijsku pomoć na saniranju posledica katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Kraljevo. U čemu vidite da ima još prostora i mogućnosti za unapređenje saradnje Slovenije i Srbije ?
-Mi smo nedavno jednim kulturnim događajem obeležili desetogodišnjicu diplomatskih odnosa između Slovenije i Srbije. To je veoma značajan datum i veoma značajna informacija. Naše dve zemlje su unapredile saradnju na mnogim područjima i došlo je do prave «eksplozije» razvijanja saradnje u svim oblastima. Ali, ima još prostora za napredak. Na ekonomskom planu, na primer, skoro da nema srpskih investicija u Sloveniji, što bi mi voleli da bude. Nama je želja da srpski kapital investira u Sloveniju, na kraju krajeva i Sloveniji su potrebna nova radna mesta. Srpski kapital je veoma dobro došao u Sloveniji. Sa druge strane, što se tiče ekonomske saradnje, Slovenija nije iskoristila u dosta velikoj meri mogućnosti koje pružaju ugovori Srbije sa trećim zemljama, recimo ugovori Srbije sa Rusijom, sa Turskom i još nekim drugim zemljama. To je recimo nešto što pruža izvanredno velike mogućnosti za još intenzivniju ekonomsku saradnju. Potrebno je i da intenziviramo slovenačko prisustvo na području konkretne podrške srpskom prilagođavanju evropskoj realnosti. Mi imamo znanja, imamo iskustava, tako da verujem da možemo da predstavljamo dobru podršku. U svakom slučaju, skoro na svakom području postoji mogućnost za napredak.
* Vaša Ekselencijo, znamo da ste relativno skoro stupili na dužnost ambasadora Republike Slovenije u Srbiji. Kakvi su Vaši prvi utisci o našoj zemlji i o Beogradu ?
-Ja sam do kraja juna bio ambasador u Pragu i veoma sam voleo Prag. Došao sam u Beograd, on je mnogo drugačiji grad, ali ipak sa druge strane više nego zanimljiv. Ovde se može dobro i lepo živeti, ljudi su izvanredno ljubazni. Ako me pitate o utisku u vezi perspektive zemlje, ja verujem da Srbija ima veliku perspektivu i da, gledajući na duže staze, stvari mogu i moraju da idu samo na bolje. Kojom brzinom će ići to poboljšanje, zavisi samo od srpskih ljudi samih. Ponavljam, utisci su veoma lepi, ja se ovde stvarno osećam kao kod kuće. Ali, ako me pitate onako kritički da posmatram, ja vidim neke od razloga zašto pojedine stvari idu sporije nego što bi mogle da idu. Po mom mišljenju, na neki način oseća se manjak određene kritične mase u društvu, ljudi koji bi krizu i ovo krizno razdoblje iskoristili i pretvorili u šansu za novi početak nekih ekonomskih biznisa. Recimo, u Pragu prvi osećaj bio je da mladi Česi i pored krize i činjenice da nisu mnogo bogati, većinom razmišljaju o tome šta bi oni mogli napraviti od svog života, da bi sutra imao neki svoj posao, da bi otvorio neku svoju radnju, samoga sebe zaposlio, budući da posla u društvu nema. Od države ne mogu da očekujem da će mi nešto dati, dakle ja treba nešto da pokrenem i da uradim i doprinesem društvu, a ne obrnuto. Treba se pokrenuti, reskirati i gledati u budućnost. Zbog toga, u ekonoskom smislu Češka se veoma brzo razvija. Nije dobro da ljudi stalno razmišljaju o tome kako je teško, kako je nekada bilo bolje, kako je šteta što su neki ljudi umrli, kako je šteta što je ovako ili onako, već treba doći do zaključka da im niko neće pomagati. Sa punim pravom ljudu treba da očekuju od države da im ona da neke uslove, neki okvir, ali da samo oni mogu da započnu sa nekim poslom, da promene svoj život i nešto da naprave, pa će se ovo društvo mnogo bolje i sigurnije razvijati. Ljudi treba da se suoče sa grubom realnošću ekonomskog demokratičkog ili ako hoćete kapitalističkog društvenog uređenja i činjenicom da ti niko neće pomoći ako sam sebi ne pomogneš – zaključio je gospodin Franc But, ambasador Republike Slovenije u Srbiji, u razgovoru za «Internet Magazin».
- – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – -
Turizam ima potencijale
Među onim privrednim delatnostima koje imaju veliku perspektivu u oblasti saradnje Slovenije i Srbije nalazi se i – turizam. Zato je jedno od pitanja koje smo uputili gospodinu ambasadoru bilo i – kako ocenjuje mogućnosti saradnje na polju turizma ?
-Činjenica jeste da je ova godina, barem na osnovu podataka za prvih deset meseci, veoma važna za turističku saradnju između Slovenije i Srbije. Prvi put se desilo da su srpski turisti ušli među pet najbrojnijih turista u Sloveniji, sa tendencijom da mogu skoro da dođu na četvrto mesto. To je veoma značajna informacija. Posle ukidanja viza, broj srpskih turista u Sloveniji se više nego udvostručio. Slovenački turistički radnici su došli do zaključka da su srpski turisti veoma dobri turisti, koji troše i znaju da uživaju. Turisti iz Srbije posebno vole slovenačke banje i skijališta. Sa druge strane, stabilno solidan je i broj slovenačkih turista koji posećuju Srbiju. Istina je da bi struktura gostiju iz Slovenije koji posećuju Srbiju mogla biti još bolja, puno ima mladih ljudi, što je veoma važno jer to su budući turisti, koji će na osnovu pamćenja i nekih pozitivnih iskustava doći i kasnije. Slovenački turisti najčešće posećuju Beograd, zatim neke zanimljive manifestacije kao što je festival u Guči, ali treba privući u Srbiju i malo finansijski bolje stojeće turiste iz Slovenije, što se odnosi na strukturu gostiju, koju sam spominjao.
Marko Daković
———————————————————————————————————————————————————————————————————————————————–
|
|
17. januar 2012.
U OPŠTINI OBRENOVAC MNOGO TOGA JE URAĐENO U MINULOJ GODINI, A NOVOGODIŠNJI POKLON GRAĐANIMA JE OBJEKAT KOJI POVEZUJE SURČIN I OBRENOVAC
Most na Savi kao ukras na jelci
Žitelji opštine Obrenovac pamtiće po korisnim projektima minulu godinu. Najbolje od svega, desilo se pred kraj 2011, kada je otvoren most na Savi koji spaja opštine Obrenovac i Surčin. Nova „ćuprija“ znatno će olakšati život ljudima sa obe strane Save, poboljšati privredne aktivnosti, skratiti vreme saobraćaja… Vozači će od Obrenovca, preko opština Obrenovac i Surčin, za pola sata moći da stignu do obilaznice oko Beograda, čime se stvaraju mogućnosti putovanja auto-putem E-75 (Subotica-Beograd-Niš). Značaj ovog mosta je neprocenjiv, o čemu svedoči i Željko Jovetić, predsednik opštine Obrenovac:
-Ovaj most je stajao nezavršen punih 14 godina i prezadovoljni smo što se završio. Koštao je nekih milijardu i po dinara. Sve je urađeno u rokovima i kada sve to završite, od februara do decembra, postavlja se pitanje zašto to nije moglo da se uradi 1997. ili 1998, nego 2011? Što je moralo da se čeka ovako dugo? Ali, dobro, na našu radost most je završen i u fukciji je. Ljudi sa jedne i druge obale Save se mešaju, upoznaju se i to je ono što je najvažnije, to je jedan kvalitet koji treba da uvidimo. Meni je drago što ljudi sa druge strane reke planiraju da svoju decu upišu u srednje škole u Obrenovcu. To će sigurno doprineti i boljem kvalitetu naših srednjih škola, jer kad neko dođe sa strane i kad se konkurencija napravi to znači da će i kvalitet nastave biti bolji. Već imamo i dolaske naših komšija na obrenovačke bazene, mi tamo odlazimo u restorane… Pretpostavljam da ćemo i oni i mi više koristiti reku. Priznaću da je Surčin do sada više pažnje poklanjao Savi nego mi, ali eto – ugledaćemo se na komšije pa ćemo i mi biti bolji, kaže predsednik gradske opštine Obrenovac.
Otvaranjem novog mosta na Savi, Obrenovcu je sada bliži i aerodrom „Nikola Tesla“, a sada su i veće mogućnosti za razvitak poljoprivrednih delatnosti?
-Mi smo u ovom trenutku nešto bliže aerodromu nego što smo bili preko Ostružničkog mosta, ali ono što bih želeo da napomenem jeste značaj izgradnje takozvane „Sremske gazele“. Ona će omogućiti direktnu liniju od Obrenovačkog mosta do Dobanovačke petlje u dužini od dvadesetak kilometara. Kada bude dovršena „Sremska gazela“, a sada već stoje opredeljena sredstva, mislim da će novi most na Savi tek onda biti u pravoj meri korišćen i da će dobiti na značaju. Što se tiče poljoprivrede, ona jeste dominantna u opštini Obrenovac, verovatno u većoj meri nego u ostalih 16 beogradskih opština. Ovde su zastupljene ratarske kulture, pored njih tu su i stočari i ono što ovaj novi most može da donese to je, opet, ta konkurencija. Pretpostavljam da će tu možda imati veću korist sugrađani koji koriste poljoprivredne usluge, odnosno kupuju proizvode, nego sami proizvođači koji će zbog konkurencije morati možda i da snize svoje cene, što i nije tako loše za sve nas koji se ne bavimo poljoprivredom.
-Taj put je rađen pre nekoliko godina neuspešno, a sada je dovršen kvalitetno. Kada već nemamo dobru saobraćajnicu sa Beogradom, sada imamo sa Ubom, odnosno Valjevom. Put je jako brzo odrađen, od aprila do oktobra meseca, ljudi su prezadovoljni… Već smo zaboravili kako su izgledale one rupe, to je bilo strašno kako smo se vozili. Stari drum je imao karakter regionalnog puta što mu, s obzirom kakav je bio, nije priličilo. Sada je to zaista druga priča.
Gospdin Željko Jovetić
U novembru mesecu u Obrenovcu je potpisan Sporazum o zajmu vredan oko 26 milijardi dinara koji je Vlada Japana odobrila Elektroprivredi Srbije za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla A“. Znamo da je ekološka situacija na području opštine Obrenovac bila nezavidna, međutim sada su učinjeni značajni pomaci na bolje?
-To je nastavak onoga što se radilo poslednjih desetak godina. Gospodin Božidar Đelić je još 2009. godine stupio u prve kontakte sa Japancima u vezi dobijanja spomenutog kredita i u tome je istrajao, što je retko u srpskoj politici. Sastao se sa tadašnjim direktorom EPS-a i predstavnicima lokalne samopurave, čemu je prisustvovao i japanski ambassador. Kao što znamo, usledio je odlazak predsednika Srbije gospodina Borisa Tadića u Japan 2010. godine, kada je ceo kredit i odobren. Suština tog kredita je u velikoj uštedi, jer kada ga uporedite sa nekim kreditom koji bi se uzeo pod komercijalnim uslovima, ušteda iznosi oko 100 miliona evra, što je bukvalno poklon Japana Srbiji za odsumporavanje. Problem zagađenja o kojem govorimo nije lokalni nego regionalni i ovo je projekat koji nije značajan samo za Obrenovac, nego i za širu okolinu. Nažalost, gospodin Božidar Đelić ne radi ovaj posao više, ali mislim da bi trebalo da mu budemo zahvalni.
Kako biste ocenili perpsektivu razvoja Obrenovca na ekonomskom planu?
-Ovo je energetski centar Srbije i od te činjenice mi ne možemo da pobegnemo i kada bi hteli. Ovde su najveći energetski objekti, koji proizvode polovinu električne energije za Srbiju i kako vreme odmiče mislim da će ti procenti samo rasti. Rezerve uglja u lazarevačkim rudnicima su takve da će ove elektrane sigurno raditi možda i više od narednih pedesetak godina, a to podrazumeva i izgradnju novih postrojenja u opštini Obrenovac. Država je poslednjih godina tražila strateškog partnera za blok „B3“ koji podrazumeva snagu od nekih 800 do 1000 megavata i tu se izbor partnera nekoliko puta menjao. Govorilo se o nemačkom RV-u, o Italijanima, sada je aktuelna tema sa Kinezima i pretpostavljam da će to biti realizovano. Kad kažem 1000 megavata, reč je o investiciji od nekoliko milijadri evra, što podrazumeva mnogo zaposlenih ljudi ovde, bilo da se bave samom izgradnjom te termoelektrane ili pak uslužnim delatnostima, kao pratećim aktivnostima. Sam blok, naravno, u budućnosti ne podrazumeva broj zaposlenih veći od par stotina, ali u svakom slučaju to je, verovatno, najznačajnija stvar koja će se desiti u Srbiji, a ne samo u Obrenovcu sledećih godina.
Koji su osnovni problemi sa kojima se suočava gradska opština Obrenovac u aktuelnom trenutku?
-Veliki problem je nezaposlenost, koja je jednaka onoj nezaposlenosti od pre četiri godine. Ovde je na evidenciji oko 6500 lica bez posla, što ako bismo izrazili u procentima iznosi blizu 27 posto nezaposlenih, a to je prilično veliki broj. Ako bi se po tome gledalo, onda smo možda među najnerazvijenijim beogradskim opštinama. Međutim, pošto broj nezaposlenih stagnira već nekoliko godina, reč je ipak o razlici u odnosu na ostatak Srbije, gde se broj nezaposlenih drastično povećava. Drugi problem je komunalni i reč je o napuštenim psima, kojih ima zaista mnogo na području naše opštine. To je teško razrešiti, pošto i država ne može da se izbori s tim problemom. Mi ćemo se boriti da problem prevaziđemo, a videćemo kakvi će biti rezultati. Gradimo azil za pse, koji će verovatno ličiti na one koji su napravljeni na Ubu i u Kragujevcu. Što se tiče problema sa napuštenim psima, jasno je da je potrebno uticati i na svet građana. Jer, kao što đubre na ulicama nije atmosferska padavina, nego je delo ljudskih ruku, tako i napušteni pas koji je na ulici nije voljan da se tamo nađe, nego je za tu njegovu sudbinu „zaslužan“ čovek. Uticati na svest je verovatno najteža stvar i za to treba biti strpljiv, mora da prođe nekih bar dvadesetak godina, ali mi se tu ne predajemo. Eto, recimo, napravljena je biciklistička staza u opštini Obrenovac i ja sam znao unapred da će biti ljudi koji će je koristiti kao put i neku prečicu za vožnju automobila, što se i obistinilo. Zato svi moramo biti istrajni u menjaju svesti kod građana, jer je to dugotrajan proces.
Kako biste ocenili saradnju opštine Obrenovac sa ostalim opštinama na području grada Beograda?
-Najviše sarađujemo sa onima sa kojima imamo slične i srodne teme. Opština Lazarevac nam je najbliža, to je takođe opština koja se bavi energetikom i sa njima imamo najčešću saradnju. Naravno, i sa svim drugim beogradskim opštinama jako dobro sarađujemo, isto tako i sa opštinom Ub, gradom Valjevo…Sada, posle izgradnje mosta na Savi, bliži smo i sa opštinom Surčin. U svakom slučaju, zadovoljni smo ostvarenom saradnjom.
Koji su najvažniji projekti i investicije na teritoriji opštine Obrenovac predviđeni u 2012. godini?
-Obrenovac je grad. On ima status gradske opštine, ali ovo je gradska opština koja ima svoj vodovod, svoj toplovod, svoju službu iznošenja smeća, uređenja grada… Jednom rečju, sve ono što ima grad Beograd ima i opština Obrenovac. Mi moramo da se pobrinemo za to da svi građani Obrenovca dobiju vodu, što nije u ovom trenutku slučaj, i verovatno je to, bar što se infrastrukture tiče, najbitnija stvar u opštini Obrenovac.
Šta biste mogli da poručite građanima Obrenovca i svim Beograđanima u godini koja je pred nama?
-Uzdajte se u sebe!
—————————–
Poljoprivreda je budućnost
Privredne delatnosti koje dominiraju na području opštine Obrenovac su – energetika i poljoprivreda. Kada je ovo poslednje u pitanju, predsednik opštine Obrenovac potencira značaj agrara sledećim rečima:
-Država je napravila značajne pomake u poljoprivrednoj delatnosti i u tom smeru treba i nastaviti. E sada, koliko smo mi kao pojedinci spremni da se iz toplih stanova bavimo nekim drugim poslom koji podrazumeva aktivnosti na selu, to je drugo pitanje. Ipak, mislim da je u poljoprivredi budućnost i na tome treba istrajati. Moramo da uradimo sve da poljoprivrednici ostanu na selu, da im pružimo svu moguću logistiku i neki komoditet koji nudi grad, a da se oni i dalje bave poljoprivredom. Podsticaj koji je prvenstvno država, a zatim i lokalna samouprava napravila u 2011. godini treba ponoviti i te ljude motivisati da nastave da se bave poljoprivredom. Ako bismo ušli u Evropsku Uniju, to bi verovatno dupliralo agrarni budžet u Srbiji i jedino na taj način naši poljoprivrednici mogu da budu konkurentni sa evropskim, a do tada država treba da se potrudi da procenat državnog budžeta koji se izdvaja za poljoprivredu bude svake godine veći.
——————————————————————————————————————————————————————————————————————————–
26. decembar 2011.
GOSPOĐA MIRJANA BOŽIDAREVIĆ, PREDSEDNICA GRADSKE OPŠTINE STARI GRAD
U novu godinu sa starim elanom
Gradska opština Stari Grad nalazi se u samom srcu Beograda. Tu je duhovno i kulturno jezgro prestonice, tu su mnoge atrakcije, ono što jedan Beograd čini metropolom otvorenog srca i velike duše. Beograd je nezamisliv bez Starog Grada, a Stari Grad je jedinstven, između ostalog i zato što ljudi koji se brinu o njemu imaju viziju…
Brojne aktivnosti Gradske opštine Stari Grad obeležile su 2011. godinu. Teško je i nabrojati sve akcije koje su donele dobrobit građanima, a svakako najkompetentnija ličnost za razgovor o godini koja je na izmaku jeste gospođa Mirjana Božidarević, predsednica centralne beogradske opštine.
Ako bismo sumirali 2011. godinu, šta biste izdvojili kao ono čime se najviše ponosite?
-Zahvaljujući višegodišnjoj štednji budžetskih sredstava, ove godine uspeli smo da završimo rekonstrukciju otvorenih i zatvorenih bazena u okviru Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“ i na to sam najviše ponosna. Reč je o sigurno najvećoj opštinskoj investiciji za poslednjih 15 godina. Ukupno smo potrošili milijardu dinara i sve je finansirano iz sredstava našeg budžeta, niko nam drugi nije pomogao. Naravno, nismo se samo bavili bazenima i njihovom rekonstrukcijom, već smo paralelno radili i sve ono što uobičajeno radimo – pomagali škole, zdravstve ustanove, ustanove kulture, pomagali građanima preko Skupština stanara, a radili smo i druge vidove pomoći koje opština čini. Osim velike investicije koja se tiče bazena, imali smo i još jedan veliki projekat, a to je – uvođenje integrisanog video nadzora u osnovne škole Starog Grada. U opštini imamo osam osnovnih škola i sada je, putem centralizovanog video nadzora odnosno monitoringa koji se sprovodi iz policijske stanice Stari Grad, moguće istovremeno pratiti šta se dešava u svih osam škola. Bilo bi dobro da smo to ove godine mogli da uradimo i za vrtiće i srednje škole, ali nismo uspeli s obzirom da imamo manjak sredstava u budžetu u odnosu na neke prethodne godine, a imali smo i taj veliki trošak oko bazena. Ipak, sigurna sam da ćemo to uraditi tokom 2012. godine.
Ove godine osnovan je Poslovni klub Stari Grad, čiji je cilj – lokalni ekonomski razvoj. Kako biste Vi ocenili perspektivu razvoja Starog Grada na ekonomskom planu?
-Ono što je značajno za Stari Grad jeste činjenica da je kod nas prilično živa poslovna aktivnost. Doduše, preovlađuju uslužne delatnosti, ali kao i u svim velikim gradovima to je nešto što je karakteristično za centar grada. Nemamo nikakve fabrike, proizvodnju i slično, ali imamo nešto drugo. Najveće banke su na našoj teritoriji, tu su i ostale organizacije koje se bave uslugama bilo koje oblasti. Ako govorimo o stanovnicima Starog Grada, recimo da su naši sugrađani uglavnom starija populacija i penzioneri. Kad kažem “starija”, mislim na osobe preko 50 godina starosti, a među njima sigurno ima ljudi koji su ostali bez posla, što je veliki problem za sve nas, ne samo za Stari Grad nego i za Beograd i celu državu. Sem toga, imamo i dosta mladih koji su završili fakultete, odnosno svoje školovanje i želeli bi da rade, a male su im mogućnosti za zaposlenje. Mislim da ćemo osnivanjem Poslovnog kluba koji, u stvari, tek počinje da radi, morati da se fokusiramo na te ciljne grupe nezaposlenih Učlanjenjem u Poslovni klub raznih organizacija i poslodavaca, onih koji bi mogli da daju posao nezaposlenim ljudima, pokušaćemo da smanjimo nezaposlenost. Bio bi veliki uspeh kada bismo to postigli, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se svi nalazimo.
Kada je privreda u pitanju, tu su i mogućnosti za pun razvoj turizma, kao jedne od verovatno vodećih privrednih grana u opštini Stari Grad. Znamo da je tu Skadarlija, zatim Kalemegdan i glavne gradske atrakcije?
-Turizam, ugostiteljstvo i trgovina su nešto što je karakteristično za Stari Grad. Na teritoriji naše opštine ima puno atraktivnih lokacija, lepih i otmenih restorana, kafića, radnji… Verujem da to sve doprinosi našem boljem imidžu.
Gradska opština Stari Grad dosta pažnje posvećuje ekologiji, zatim prosveti, edukaciji… Kada je ovo poslednje u pitanju, spomenimo akciju “Trećaci Onlajn”, koja se održava drugu godinu zaredom. Šta nam možete reći o ovom projektu?
-Prošle godine smo započeli raspodelu “net bukova” učenicima trećeg razreda osnovnih škola. U tom trenutku, moram priznati da nismo bili baš sigurni da li se radi o uzrastu koji je odgovarajući za korišćenje novog računara – „net buka“. Pokazalo se da su deca oduševljena, ali ne samo zato što su računar doživeli kao igračku, nego i zato što su, uz odgovarajuću obuku koju sprovodimo, sposobni da ovladaju njim i kao sredstvom za rad. Jer, u ovom vremenu kada smo okruženi računarima, kada je postalo skoro nezamislivo da se bilo šta radi bez računara, i deca tog uzrasta mogu sasvim lepo da koriste te računare koje su dobili na poklon za svoje učenje i za rad. Ove godine smo ponovili akciju „Trećaci Onlajn“. Ovogodišnji „trećaci“ već su čuli od svojih starijih drugova iz prethodne godine kako računar izgleda, šta sve može da se uradi s njim, šta može da se nauči, a shvatili da računar može da bude sredstvo za rad, ali i zabavu. Zato su s nestrpljenjem očekivali „net buk“ računare, koje su dobili nedavno. Zaista vidim da ta akcija funkcioniše dobro. Naravno, mi organizujemo i obuku, ne samo za đake već i za njihove učitelje, pošto i učitelji dobijaju „net bukove“ da bi mogli da pomognu deci u korišćenju novih računara.
Kada je u pitanju kultura, dovoljno je reći – „Parobrod“. Ova ustanova koja, kako joj i samo ime uostalom kaže, plovi punom parom, stožer je kulturnih aktivnosti na opštini Stari Grad?
-„Parobrod“ je ustanova kulture koju smo osnovali pre godinu i po dana i to se pokazalo kao zaista odličan potez. Programi koji se dešavaju u „Parobrodu“ potvrđuju da je formiranje ove ustanove bio pun pogodak i takvi programi imaju svoju publiku. Opština Stari Grad je, inače, poznata po tome što su kod nas najznačajnije ustanove kulture u Beogradu – Narodno pozorište i ostala značajna pozorišta, Kolarčeva zadužbina, Narodni muzej, „Guarnerijus“, Beogradska filharmonija… Najviše pozorišta, muzeja i koncertnih dešavanja je na opštini Stari Grad. Međutim, potrebno je imati i ovakav jedan program kakav promoviše „Parobrod“, jer ima ljudi koji žele i nešto drugačije kulturne sadržaje. Ukratko, mislim da „Parobrod“ plovi dobro, s obzirom na to kakva su vremena i na činjenicu da nažalost čak ni opština Stari Grad više za kulturu ne može da izdvaja onoliko koliko je mogla. Nedavno smo potpisali ugovor sa izvođačem, za rekonstrukciju zgrade u Kapetan Mišinoj 6A u kojoj se nalazi „Parobrod“, tako da će rekonstrukcija početi verovatno negde posle Nove godine. Ne znam koliko će trajati, ali je u pitanju potpuna rekonstrukcija, u okviru koje ćemo i opremiti „Parobrod“ savremenom opremom koja im je potrebna.
Što se tiče sporta, već smo spomenuli Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“ , impozantni i moderan objekat i najveći projekat u 2011. godini. Budžet za sport je smanjen, ali to kao da se nije osetilo u sportskim aktivnostima?
-Sportske aktivnosti treba razdvojiti od investicija u sportske objekte, zato što se to finansira iz različitih delova budžeta. I mi nemamo toliki problem sa tim namenskim budžetom, odakle finansiramo radove i opremanje u raznim ustanovama pa i u sportskim objektima, nego imamo problem sa klasičnim okvirom. Što se tiče pomoći sportskim organizacijama i klubovima, tu jeste bio prepolovljen budžet. Međutim, mi do ove godine praktično nismo osetili šta znači kriza i kako je teško doći do sredstava i pomoći svima kojima je podrška potrebna. Zato smo ove godine morali malo restriktivnije da pristupimo nekim aktivnostima, a nažalost ni sledeća godina neće biti bolja. Ali, bez obzira na teške okolnosti, mi uspevamo da pomognemo našim sportskim klubovima, ali isto tako i nekim sportskim, ili da tako kažemo „zdravstveno-sportskim“ aktivnostima koje će se odvijati u Sportskom centru „Milan Gale Muškatirović“. Tamo ćemo, recimo, imati jedan program koji će pomoći invalidima da pristupe rehabilitaciji uz pomoć stručnih lica, u malom bazenu. To je jedan od programa koji finansiramo i reč je o kombinaciji sporta i rehabilitacije, odnosno terapije.
Koji su osnovni problemi sa kojima se Gradska opština Staru Grad suočava u aktuelnom trenutku? Svi znamo da u živimo u vremenu krize, oseća se besparica, nedostatak novca…
-Besparica je veliki problem, ali – tako je, kako je. Ove godine grad nam je uzeo veći procenat od zakupa poslovnog prostora nego što je to bilo ranijih godina, tako da smo sada i u tom namenskom budžetu u kojem do sada nismo imali problema malo prikraćeni. Reagujemo da se prilagodimo okolnostima i pronađemo optimalna rešenja. Shodno tome, već smo napravili plan prioriteta – u šta ćemo najviše sredstava uložiti sledeće godine. Imamo i dobre primere saradnje sa našim sugrađanima. Mi smo već dve godine, prošle i ove, imali konkurs „Zajedno za Vašu zgradu“ koji je dao odlične rezultate. Fantastičan je odziv Skupština stanara, koje su dobile sredstva da izvrše neke male popravke. Pao je dogovor da za sledeću godinu nastavimo sa tom akcijom, ali možda u drugom obliku - da zajedno popravljamo fasade zgrada po zahtevima Skupština stanara i da više pažnje obratimo na neke javne površine i međublokovske zelene oaze, da bismo što više ulepšali naš grad. Što se tiče oblasti obrazovanja, za srednje škole i vrtiće najverovatnije ćemo uspeti da uvedemo integrisani video nadzor, a nastavićemo i akciju „Trećaci onlajn“. Takođe imamo u planu i nagrađivanje učenika, đaka generacije, „vukovaca“… Sigurno je da ćemo i dalje pomagati decu i omladince koji su se radom i učenjem istakli u svojim školama i na fakultetima i koji žele da se usavršavaju, kao i one koji dobijaju nagrade na međunarodnim takmičenjima, jer tome poklanjamo veliku pažnju. Naravno da brinemo i o našim starijim sugrađanima, koji su u većini na Starom Gradu, ali nekako deca uvek imaju prioritet. Posle Nove godine, podelićemo poklon čestitke svim bebama koje su rođene u 2011. godini. To su neke aktivnosti koje ćemo sigurno uspeti da realizujemo, bez obzira na smanjena sredstva. Neka veća ulaganja u škole, odnosno ustanove obrazovanja, kulture i zdravstva biće usmerena u manjem obimu, iz prostog razloga što nemamo dovoljno sredstava da bismo pomogli svima koji nam se obraćaju i u odnosu na to koliko bismo želeli da uradimo.
Kada je reč o zdravstvu, na tom planu svake godine dosta pomažemo, kako u radovima tako i u opremi. Prvenstveno Domu zdravlja Stari Grad, a onda i ostalim zdravstvenim ustanovama koje su na našoj teritoriji i na teritoriji Beograda. Planiramo da sledeće godine izvedemo neke radove u Medicini rada u ulici Džordža Vašingtona, kao i da pomognemo još nekim zdravstvenim ustanovama. Imamo zatheve, pa ćemo napraviti listu prioriteta, jer na osnovu tih zahteva planiramo budžet za 2012. godinu. Na polju kulture, isto tako, potrudićemo se da ustanovama kulture koje su na našoj teritoriji, a koje smo već spomenuli, pomognemo po malo, koliko budemo u mogućnosti i to je ono što nas očekuje u 2012. godini. S obzirom da dolaze izbori, verujem da u Starom Gradu neće biti velikih i dramatičnih promena, tako da ćemo uspeti da nastavimo da radimo kao što smo i do sada radili. Verujem da ćemo, bez obzira na besparicu, uspeti da pomognemo mnogima, jer je to naša misija – sa osmehom optimizma na licu zaključila je predsednica Gradske opštine Stari Grad Mirjana Božidarević.
Marko Daković
———————————————————————————————————————————————————————————————————————
10. februar 2011.
GOSPODIN TOMISLAV ĐORĐEVIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE SAVSKI VENAC
Bitka za dobrobit građana
Gospodin Tomislav Đorđević, prvi čovek opštine Savski Venac uvek je tamo gde je i najpotrebnije. Među građanima, za čiju se dobrobit zalaže, zajedno sa svojim saradnicima. Često ga gledamo na lokalnoj televizijskoj stanici «Studio B», gde gostuje odgovarajući na pitanja o problemima sa kojima se opštinska vlast suočava, o projektima koji su realizovani ili su na putu realizacije, o planovima, kulturnom, društvenom, sportskom životu ove beogradske opštine, o humanitarnim i drugim akcijama … Gospodin Đorđević, koji je po struci inače arhitekta, uvek se ljubazno odaziva na pozive ljudi iz medija, pa je tako bilo i kada ga je «Internet Magazin» kontaktirao.
-Da nije medija mi mnogo šta ne bismo uspeli, mediji nas motivišu, oni su na neki način revizija onog što radimo, nekad dobra nekad loša. Preko medija mi možemo da se obratimo građanima, da ih informišemo, jer mediji su i glas naroda – vox populi. Ako smo mi izabrani od strane građana, onda ste nam vi, mediji, zaista neophodni da bismo bili dobri, da bi bili odgovorni prema ljudima – poručuje predsednik opštine Savski Venac.
Projekti za budućnost
* U minuloj godini dosta toga je odrađeno na Savskom Vencu. Dokle se stiglo u projektu «Majdan» na Senjaku, koji se smatra za jedan od najvažnijih na čitavom prostoru opštine ?
-«Majdan» je kulturno – sportski centar gde pre svega deca treba da zadovolje svoje potrebe. Pravićemo nešto kao što je «SVURF» – Savskovenački urban fest, ali sada to će biti, da se tako izrazim, sportski fest gde ćemo imati jednu malu olimpijadu između naših škola na Savskom Vencu i gde ćemo klincima omogućiti da funkcionišu. Postavili smo na malom trgiću rekvizite za najmanju decu i oni izgledaju sjajno. Mislim da će deca uživati, pogotovo kada proleće grane i ceo prostor oživi. Kulturno – sportski centar «Majdan» moći će da koriste različite kategorije građana, od najstarijih do najmlađih. Tu će posetioci moći da se bave sportom, zatim kulturnim aktivnostima, da igraju šah, uče strane jezike… «Majdan» je centar lokalnog karaktera i predviđen je pre svega da zadovolji potrebe žitelja Senjaka i škola koje gravitiraju Senjaku. Ali, ono što je možda najveći posao koji smo uradili 2010. godine, to je Sportsko selo, na prostoru ispod Deligradske ulice, kod DIF-a. Ono je u velikoj meri gotovo, ali za sada još nije montirana oprema jer nismo postavili čuvara. Sportsko selo se prostire skoro na hektar zemljišta i predviđeno je da otvori svoje kapije negde od 1. aprila. Ovde će biti projekti identični kao što su bili po mesnim zajednicama, kao što je – na primer – projekat pod nazivom «Sve za DŽ», koji omogućuje besplatno korišćenje sadržaja. Biće tu teniska akademija, zatim akademija za košarku, fudbal, prostor za boćanje, fitnes, dečji park za najmlađe, možda će biti izgrađen i mali bazen. Ostaje nam da završimo etno kuću, sa nekim propratnim objektima. Za razliku od nekih centralnih beogradskih opština, Savski Venac nema sportski centar. Banjica je nešto što bismo trebali da delimo sa opštinom Voždovac, ali nije tako, pa će Sportsko selo biti jedno mesto na kojem će stanovnici naše optine, ali i jednog dela Vračara moći da ostvare svoje potrebe.
Oživljavanje Maleškog brda
-Imamo u vidu i Maleško brdo, jedno buduće novo gradilište, do sada potpuno zaboravljeno u nekom vakuumu između onog vremena kad je «Prokop» počeo da se gradi. Bila je ideja da tu ne sme ništa da se radi, da će tu biti jedan novi, samoupravni Eldorado, ali ništa se nije dogodilo. Sada građanima Maleškog brda želimo da pružimo jednu novu šansu. Tu je već napravljen parkić, što predstavlja malu interpolaciju unutar jednog haotičnog prostora koji zaista pati toliki niz godina. Pokušavamo da tim građanima pokažemo da neko makar malo misli o njima. Međutim, tamo su toliki tegobni problemi da to što smo uradili može da ispadne čak i kao da želimo malo da im «zamažemo oči», kao što je bilo u vreme Mire Marković kad smo im delili brašno, zejtin… Ali, odmah da naglasim da to nije namera. Naša želja je da im oslobodimo prostor. Baš skoro sam razgovarao sa direktorom železnice i on mi je rekao da će Upravni odbor železnice pokušati da donese odluku da «otkoče» urbanistički problem Maleškog brda i da tim građanima zaista damo zeleno svetlo da sutra mogu dobiti neku građevinsku dozvolu, da mogu da prodaju svoju lokaciju, da zarade na neki način pare da kupe nešto novo, jer do juče im nismo davali ništa. Oni nisu znali koji propisi im idu u korist, a koji im ne idu i šta se, na kraju krajeva, tu dešava. Sad imamo šansu da izađemo iz cele te priče na najbolji mogući način, da otkočimo tu «vremensku kapiju» koja je bila zakočena 40 godina. Još jedna dobra stvar, to je da smo se dogovorili sa Upravom za pijace (ugao Fabrisove i Oblakovske), u vezi pijace koja je nekada postojala i onda je zatvorena zato što nije bila ekonomična. Ideja je da prekoputa napravimo jedan parking – prostor, to je opštinska obaveza, na našoj lokaciji, koja jeste bila nekada određena za proširenje «Prokopa», a danas apsolutno više neka tih ambicija i da u okviru toga formiramo jedan parking – prostor koji bi dao šansu da onaj ko skrene sa auto – puta i uđe u Oblakovsku, dakle ne samo građani dela Maleškog brda i dela Autokomande, dobiju jedan novi tržni prostor. Ideja je bila da se napravi nešto kao «Merkato» u Santjago de Čileu, gde bi bio jedan kultni prostor ne samo da dođete i da pazarite, nego i da se provedete, probate neko dobro vino, čujete dobru muziku, popričate, jednom rečju da tu bude jedno kulturno stecište, a da bude i prodaja. To je mali prostor, koji bi mogao da oživi potpuno novim duhom, a i nedostatak parking prostora bi, verovatno, pokrenuo ideju da se uđe u taj projekat. Pijace su nam ovog trenutka dale zeleno svetlo, uslov je da rešimo parking prostor za nekih 400 – 500 vozila i ja mislim da smo na pravom putu da to uredimo.
Mešetari obezvređuju napore
* Kakva je situacija u pogledu projekta gasifikacije opštine Savski Venac koji je pokrenut krajem 2008. godine ?
-Nažalost, moram da kažem da u celom sistemu opština više ne kontroliše cenu pruključaka i mislimo da je «Srbija Energogas» koja je distributer gasa preuzela kompletnu nacionalnu mrežu, iako je učestvovala samo sa nekih 12 % u realizaciji celog posla. Bez obaveštenja, niti izvođaču radova «Gemaksu» niti opštini koja je nosilac četiri posto od ukupne investicije. Svaki priključak je bio realizovan od strane opštine i od sva tri potpisnika ugovora u mesnoj zajednici «Dedinje» gde su građani dolazili, potpisivali, plaćali 1000 evra plus 18 % za troškove PDV-a. Nakon toga imamo situaciju da se sad pojavljuju navodno ljudi iz NIS-a, iz «Srbija Energogasa». Građani protestuju, jedna građanka mi je pre nekoliko dana bila i rekla da joj traže 9500 evra za priključak !? Sad imamo razne mešetare koji se pojavljuju u području Dedinja i Senjaka. Mi smo kao opština upućivali opomene, a sada pokrenuli i tužbu protiv NIS-a, u pokušaju da rešimo problem, jer ova anarhija i bezvlašće koje se sada dešava upravo degradira sve ono što smo uradili pozitivno do sada. Ljudi koji se sada priključuju na gas dolaze u situaciju da treba da plate neke cifre koje nemaju nikakve veze niti sa politikom (pretpostavljam generalno) NIS-a, ni sa opštinom, ni sa «Gemaksom» koji je bio jedan od najvećih izvođača, odnosno najveći partner (cela mreža je i dalje njegova, nikad nije bila plaćena i preuzeta od strane NIS-a, na način kako je to ugovor zadao i jednima i drugima). U čitavoj ovoj situaciji najviše trpe građani. Sada se ne zna gde potpisujete ugovor, koliko košta cena priključka, šta to podrazumeva i zbog čega se menja cena od jednih ulaznih vrata do drugih ulaznih vrata. To je klasičan bezobrazluk, pojavljuju se neke barabe koje su sada preuzele posao i raznorazni mešetari, koji se možda i lažno predstavljaju, ali vi više ne znate kome da se obratite. Ja smatram da ugovor još uvek nije raskinut i smatram da je mesna zajednica i osoba koja je od strane opštine bila zadužena u ime svih ugovornih strana jedino merodavna da potpisuje i cene. Kada je nešto već potpisano i dogovoreno, ne možete naknadno da određujete nove cene i da maltretirate građane, na način koji je potpuno bespredmetan. Apsolutno se užasno osećam zbog situacije u kojoj se nalaze građani. Ja sam probao na razne načine da dođem do direktora «Srbijagasa» Bajatovića, ali to ne uspevam. Pokušavam i stranački da mu kažem, da ga pitam da li je on svestan šta se dešava na Savskom Vencu, da li je to zaista njihova politika i na šta to liči. Napominjem da je opština bila promoter celog tog posla i projekta gasifikacije i zato sada građani kroz čitavu ovu priču više ocenjuju nas. Zato im ovim putem javno upućujem izvinjenje, uz poruku da ni slučajno ne plaćaju ove neprimereno velike iznose. Istovremeno, apelujem na medije da nam pomognu i da obznane šta se radi.
Ulaganje u ekologiju
* Kako biste ocenili perspektivu razvoja Savskog Venca na ekonomskom planu?
-Savski Venac je jedna od najrazvijenijih opština, sa samo dva posto nezaposlenih. Opština ime oko 47.000 žitelja, a dvostruko više radi na teritoriji opštine. Savski Venac je raskršće i zelena oaza, koja polako gubi taj epitet i polako počinjemo da budemo nešto što nas tera da razmišljamo o tome kako da zaštitimo našu okolinu. Ako smo već, kako građani kažu, zona sa najskupljim porezima, onda bi zaista to i trebalo da se desi. Oni koji plaćaju najveće poreze trebalo bi da imaju apsolutno uređen prostor, jer je neprihvatljivo da, na primer, ulice na Dedinju budu neočišćene od snega i leda. Dalje, ljudi koji nemaju kanalizaciju morali bi da je i dobiju. Ako će plaćati ekstra zonu i ekstra poreze, onda zaista moraju da imaju i ekstra prostor. To, dalje, znači da moramo da regulišemo i problem zaštite od saobraćajne buke. Imamo dogovor sa gradonačelnikom da se postave zaštitni akustični paneli i to bi trebalo posebno da bude bitno za auto – put koji prolazi kroz Beograd i deo Savskog Venca. Moramo da budemo svesni ekoloških potreba, moramo biti svesni da se jedino na taj način možemo zaštititi od plućnih bolesti, a samim tim uštedimo i na zdravstvu, ako uložimo u ekologiju. Između ostalog, time bismo i sačuvali vrednosti koje ima Savski Venac. Velika je to borba. Stalno imate bespravne graditelje koji pokušavaju da te vrednosti koje su formirane duži niz godina obesprave, isto tako postoji pritisak na opštinsku upravu da progleda kroz prste i legalizuje bahate graditelje koji hoće da zarade preko hleba pogaču i da uzmu veliki iznos para, a da upropaste životnu sredinu drugima. Naravno, takvom legalizacijom činili bismo jednu dodatnu nepravdu, jer ispada da imamo građane drugog i trećeg reda u odnosu na one koji su nelegalno ušli u sve procese i to je jedna nepravda koja se, evo, dešava na Savskom Vencu duži niz godina.
* Šta nam možete reći o saradnji opštine Savski Venac sa drugim opštinama na području grada Beograda ?
-Saradnja je sjajna. Ja sa svojim kolegama imam odličnu i redovnu komunikaciju, mi funkcionišemo bukvalno kao da smo jedna velika opština. Na našim sastancima sredom kod gradonačelnika dogovaramo se o svim stvarima. Stalo nam je da se ne samo centralne, nego i prigradske opštine razvijaju istim tempom i to nam je želja. Saradnja između predsednika opština i uprava tako je dobra da stvari funkcionišu na jedno veliko zadovoljstvo – rekao je na kraju razgovora za «Internet Magazin» gospodin Tomislav Đorđević, predsednik gradske opštine Savski Venac.
Marko Daković
————————————————————————————————————————————————————————————————————————————-
18. jun 2010.
PREDSEDNIK OPŠTINE ZVEZDARA, GOSPODIN MILAN POPOVIĆ, SA OPTIMIZMOM GLEDA NA PERSPEKTIVU RAZVOJA OPŠTINE
Vizija za budućnost
Bulevar Kralja Aleksandra dobija modernu fizionomiju * Očekuje se realizacija postojećih regulacionih planova * Zvezdarska šuma i Stepin gaj – potencijali u domenu izletničkog turizma
Beograd je na dobrom putu da postane savremena metropola. Radovi na modernizaciji infrastrukture i ulepšavanju saobraćajnica glavnog grada u punom su jeku. Najviše raduje činjenica da nije reč samo o pukoj «kozmetici», nego o ozbiljnim urbanističkim podu-hvatima, u šta se možemo uveriti ako bacimo pogled na Bulevar Kralja Aleksandra, «žilu kucavicu» prestonice. Preuređenje ove saobraćajnice mnogo će značiti Zvezdari, ali i celom Beogradu.
Prvi čovek gradske opštine Zvezdara, gospodin Milan Popović, zadovoljan je tempom i dinamikom radova na najdužoj gradskoj ulici:
-Prema informacijama koje dobijam svakodnevno, svi radovi se izvode u okviru zadatih rokova. Adaptacijom Bulevara i sama Zvezdara dobija moderniju i funkcionalniju fizionomiju – istakao je predsednik opštine Zvezdara u razgovoru za «Internet Magazin».
Koji su, po Vašem mišljenju, osnovni problemi sa kojima se suočava opština Zvezdara u aktuelnom trenutku ?
-Osnovni problemi na teritoriji opštine Zvezdara su nepostojanje kanalizacije u većem delu Zvezdare (deo oko Cvetkove pijace, delovi naselja Padina, Mali i Veliki Mokri Lug, Zvezdarska šuma, deo Mirijeva) i nepokrivenost regulacionim planovima (Veliki Mokri Lug, deo Malog Mokrog Luga uz Smederevski put, Bulbulder, delovi Bulevara…) U narednih godinu dana biće donet Generalni plan regulacije koji će pokriti celu Zvezdaru i delove opštine koji nemaju razrađene detaljne planove, čime će omogućiti definisanje trasa koridora, izvođenje infrastrukturnih radova itd. Još jedan od velikih problema je saobraćajno opterećenje ulaza i izlaza u naselje Mirijevo, koje će se rešiti izgradnjom Mirijevskog bulevara.
Park šuma Zvezdara i Mali Mokri Lug spadaju među ona područja Zvezdare za koja je sačinjen plan detaljne regulacije. Dokle se stiglo sa realizacijom ?
-Plan detaljne regulacije Park šume Zvezdara je pred usvajanjem, a Plan Malog Mokrog Luga je na razmatranju kod Komisije za planove, nakon čega ide na usvajanje.
Kako biste ocenili perspektivu razvoja Zvezdare na ekonomskom planu ?
-Perspektiva ekonomskog razvoja je odlična, pogotovu posle rekonstrukcije Bulevara koji će postati prvorazredna poslovna, trgovačka i bankarska zona. Očekuje se realizacija postojećih regulacionih planova i promena izgleda Bulevara od Vukovog spomenika do Liona, sa obe strane. Takođe, zona autoputa u delu Velikog Mokrog Luga postaće industrijska zona, što otvara prostor za zapošljavanje. Zvezdarska šuma i Stepin gaj takođe predstavljaju neiskorišćene potencijale u domenu izletničkog turizma i pratećih usluga.
Često ste prisutni na gradskoj televiziji «Studio B» i Vaša komunikacija sa medijima predstavlja primer na koji bi trebalo da se ugledaju mnogi predsednici opština. Da li ste zadovoljni efektima saradnje sa medijima ?
-Veoma sam zadovoljan saradnjom sa medijima. Osoba koja se bavi javnim poslom mora da se prilagodi potrebama medija, a ja se uvek odazivam na pozive novinara, spreman sam da odgovorim i na neprijatna pitanja i uvek sam iskren. Novinari to prepoznaju i vraćaju time što pišu istinu, sem u nekoliko slučaja kada je bila reč o nerazumevanju teme ili nameri. «Studio B» je jedina lokalna televizija i dragocena je njena pomoć u komunikaciji sa građanima.
Šta nam možete reći o saradnji naše opštine sa drugim gradskim opštinama na području grada Beograda ?
-Opština Zvezdara ima neprekidnu saradnju sa ostalim beogradskim opštinama, kroz svakodnevnu komunikaciju opštinskih službi, a ja takođe intenzivno komuniciram sa kolegama iz drugih opština. Mnoge pozitivne akcije i primeri iz jedne opštine, zbog dobre komunikacije, postaju praksa i na drugim opštinama, što na kraju rezultira boljim kvalitetom usluga ka građanima – zaključio je predsednik gradske opštine Zvezdara, gospodin Milan Popović.
Marko Daković
Akcija „INTERNET MAGAZINA“ na polju širenja šahovske kulture i edukacije u osnovnim školama dobija zamah. Posle beogradskih opština Stari Grad, Palilula i Zvezdara, i opština Savski Venac uključila se u ovu lepu i korisnu akciju. Đaci - osnovci iz četiri beogradske opštine na poklon su dobili šahovsku literaturu, koja će im pomoći u razvoju šahovske kulture i edukacije.
Kao što je poznato, odlukom Ministarstva prosvete republike Srbije šah je zvanično uvršten kao jedan od fakultativnih predmeta u osnovnim školama, čime je prepoznat izuzetan vaspitni i pegadoški značaj ovog sporta, igre i nauke.
„INTERNET MAGAZIN“ se zahvaljuje predsednicima opština Stari Grad, Zvezdara, Palilula i Savski Venac na saradnji i razumevanju koje su iskazali za potrebe mladih šahista – osnovaca.
Zvezdara treba da bude srecna sto ima G-dina Popovica. Osim sto brine o ljudima, kao dobar domacin je uredjuje pa je postavio i nove standarde. Vratio je Zvezdaru na mapu grada. Zelela bih da bude nas veciti predsednik. Radujem se izletnickim potencijalima.